Google Translate

Академски назив: Доктор наука – социолошке науке
Дужина трајања студија: 6 семстара / 3 академске године
Обим студија: 180 ЕСПБ

 

Циљеви студијског програма

Циљеви студијског програма Докторских академских студија социологије обухватају стицање општих способности и предметно-специфичних компетенција (аналитичких, истраживачких и педагошких) које би требало да допринесу развоју науке и критичког мишљења.

Опште способности су:

  • аналитичко и синтетичко мишљење и поређење;
  • критичка процена аргумената и евиденције;
  • примена знања у пракси;
  • способност комуникације и тимског рада;
  • развијена професионална етика.

Поред тога, свршени студенти докторских студија морају стећи способности за:

  • самостални, научно-истраживачки рад у социологији;
  • критичко мишљење о процесима и актерима функционисања друштва и друштвених промена;
  • темељно познавање појединих социолошких проблема и одређених посебно-социолошких дисциплина (у складу са њиховим интересовањима),
  • коришћење, интерпретирање и критику достигнућа других комплементарних друштвених наука
  • педагошки рад на највишим нивоима образовања у области социологије.

Циљ студија је да се студенти оспособе за самостално вођење оригиналних и релевантних научних истраживања у области друштвених феномена и педагошки рад у преношењу знања и вештина високог нивоа комплексности.

 

Исход процеса учења

  • Способност аутономног истраживачког рада у области социологије.
  • Висок степен аутономије у стицању знања и потпуно овладавање процесом учења.
  • Способност преношења знања.
  • Способност представљања резултата пројекта/истраживања, указивањем на методе и основну линију аргументације, спeцијалистима и неспецијализованој публици, коришћењем одговарајућих техника.
  • Способност решавања проблема и иновације у стручном и академском раду у комплексним, непознатим и непредвидљивим ситуацијама.
  • Способност решавања проблемских ситуација у којима долази до изражаја структурна и институционална међуповезаност различитих области друштвеног деловања.
  • Способност решавања проблемских ситуација интеграцијом знања из различитих извора.
  • Способност стратешког планирања у различитим областима друштвеног живота.
  • Способност анализирања и промишљања социјалних норми и односа и разумевање механизама њихове промене.
  • Способност оперативне интеракције у управљању променом у комплексном окружењу.
  • Способност креативног реаговања на друштвене, научне и етичке проблеме који искрсавају у професионалној и академској делатности.

 

Услови за упис студијског програма

У прву годину докторских студија може се уписати лице које има:

  • завршене дипломске академске студије са најмање 300 ЕСПБ бодова и општу просечну оцену најмање 8,00 на основним академским и дипломским академским студијама – мастер,
  • завршене студије за стицање VII-1 степена стручне спреме са просечном оценом најмање 8,00,
  • уписане постдипломске студије по ранијем закону, који су претходне студије завршили са просечном оценом 8,00.

Студијским програмом докторских студија утврђују се одговарајуће дипломске студије, односно научно подручје из којег је стечен академски степен магистра, као услов за упис на докторске студије.

Редослед кандидата за упис на прву годину докторских студија утврђује се на основу следећих критеријума:

  • опште просeчне оцене остварене на основним и дипломским академским студијама;
  • број бодова остварених на пријемном испиту;
  • усклађеност програма основних и мастер академских студија са докторским академским студијама;
  • остварених научних резултата, на начин предвиђен Правилником о докторским академским студијама.

 

Шта после студија?

Имајући у виду стечена знања и способности, свршени студенти докторских студија социологије могу се бавити:

  • теоријским и емпиријским истраживањима у области друштвених наука и
  • образовно-просветним делатностима у вишим и високим школама, факултетима и научним институтима.

Поред тога, свршени докторанти могу да раде у свим организацијама у којима је потребна стручна социолошка експертиза:

  • државним органима;
  • сфери привреде – у државним и приватним компанијама;
  • институцијама за пружање социјалне заштите;
  • културним институцијама;
  • политичким партијама;
  • штампаним и електронским медијима;
  • истраживачи у агенцијама за испитивање јавног мњења.